ПОЧЕТНА ПОЧЕТНА ДЕВЕТИ САБОР Recezija Knjige VIII САБОР
ПОЧЕТНА
ПОЧЕТНА ПРИСТУПНИЦА ПРОШЛОСТ КРИВОШИЈА ПОЧЕЦИ САБОРОВАЊА ПЛАН АКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА КАРАКТЕРИСТИКЕ САМАРЏИЋА РОДОСЛОВ VII САБОР VIII САБОР IX САБОР ГАЛЕРИЈА

ГОЈКО МАЛОВИЋ

Београд

gojkomalovic@gmail.com


Нада Петровић, САМАРЏИЋИ У ВЕЛИКОМ РАТУ И ВОЈСЦИ КРАЉЕВИНЕ

СХС/ЈУГОСЛАВИЈЕ 1914-1941., Бањалука, 2017, стр. 313.


У историографији нема малих тема и да свакој теми треба

     прићи са пажњом и потпуним научним апаратом.                                             

Душан Михалек


 У данима и годинама обиљежавања 100-годишњице Великог (Првог) свјетског рата (1914-1918.) уприличено је издање вредне књиге, која својом централном темом и првенствено не описује „велике” свјетске и националне ратне и поратне догађаје, већ тумачи и свједочи о животу у условима рата, ратним жртвама и ратним напорима припадника братства (фамилије) Самарџића, као и њиховом мушком учешћу у часном војном занимању - официра и подофицира Војске и морнарице  Краљевине (СХС) Југославије (1918-1941).

 Да прибави податке, у виду разноврсних забиљешки као свједочанства, да их протумачи и да им лични став, изнет у тексту за књигу „Самарџићи у Великом рату и Војсци Краљевине (Срба, Хрвата и Словенаца) Југославије”, потрудила се и подухватила се историчар/архивиста госпођа Нада (рођ. Самарџић) Петровић. То није било лако, с обзиром да се братство Самарџића временом, из првобитног подручја порекла Кривошија у Боки Которској, раширило, без мало, по свим српским етничким просторима: Црној Гори, Босни и Херцеговини, Срему и Србији, као и у расејању –  у обе Америке, Јужној Африци, Аустралији и Новом Зеланду. Са свих тих простора припадници братства Самарџића су на разне начине – вољно и невољно - узели учешћа у збивањима Великог (Првог) свјетског рата. Да текст успјешно објави/штампа као књигу нашло је за потребно разумјевање Удружење архивских радника Републике Српске и Архив Републике Српске, а послове издања књиге повјерено је Редакцији часописа „Гласник” наведених архивских асоцијација/институција.

 У састављању текста књиге, њена ауторка госпођа Нада Петровић ни у једном моменту није се ослонила - ни дала им вјеродостојност - на казивања  и тврдње „очевидаца” („Лаже к’о очевидац”, руска изрека) и на сјећања и предања потомака (по принципу: „Чула-казала-рекла-слагала”), већ искључиво на оновремене, а сада архивске, разноврсне забиљешке – службене и приватне. Њих је проналазила у Архиву Србије, Архиву Југославије, Архиву Српске православне цркве и Војном архиву. Ауторка се освртала и на тврдње изнете у бројној литератури – књигама и чланцима периодике и штампе, као и савременим Интернет издањима о догађајима у Првом свјетском рату. При томе је јасно да је те разноврсне забиљешке посматрала као свједочанства догађаја/историје, која је тумачила и дала личну/субјективну историјску слику (а историјска тумачења су увијек лична/субјективна, јер објективних тумачења, напросто, нема).

 У описивању стања и догађаја у којима су припадници Самарџића са свих српских етничких простора и из свјетског расејања учествовали у току Великог (Првог) свјетског рата, ауторка је дала шири миље: омјера војних снага ратних супарника, ратних операција и борби Српске и Црногорске војске са непријатељским војскама Аустро-Угарске, Њемачке и Бугарске, злочина и ратног страдања цивила и војника припадника братства Самарџића.

Упечатњиве су три цјелине у овој књизи, које се односе на припаднике братска Самарџића у збивањима Великог (првог) свјетског рата. Прва цјелина односи се на – масовност страдања Самарџића, првенствено као цивилних жртава по мјестима живљена и у многобројним цивилним интернацијским логорима и војника у војним окршајима, а нарочито у војним заробљеничким логорима и логорима за опоравак рањених, болесних и исцрпених српских војника. Интернацијских и заробљеничких логора, у којима су заточени и умирали и припадници брастства Самарџића било је по многим мјестима Аустро-Угарске, Њемачке, Бугарске, Турске, а у мањем обиму и у другим европским земљама. После Албанске голготе  Српске војске 1915/1916. г, у логорима за њихов војни опоравак на Крфу и по мјестима француске сјеверне Африке масовно су страдали и припадници братства Самарџића. Другу цјелину ове књиге чини – војно добровољство припадника братства Самарџића у Војсци Србије (и Црне Горе) са ратних подручја и мјеста: Босне и Херцеговине, Хрватске и Војводине, као из свјетког расејања – обе Америке, Јужне Африке, Аустралије и Новог Зеланда. Самарџићи као српски војни добровољци учествовали су у српским добровољачким војним јединицама у Србији (и Црној Гори) 1914-1915, на Солунском фронту 1916-1918. и у Русији из које су, првенствено, водили ратне окршаје на Добруџском фронту против бугарске војске. Трећу цјелину у овој књизи чини – часно учешће припадника братства Самарџића као официра у подофицира у Војсци и морнарици  Краљевине (СХС) Југославије (1918-1941). Значајну вриједност овој трећој цјелини књиге даје – објављивање факсимила војних листова/досијеа са фотографијама припадника братства Самарџића као официра и подофицира Војске Краљевине (СХС) Југославије.

Књига чини понос данашњим, али и будућим, потомцима припадника братства Самарџића, који су имали ратног учешћа или били жртве у догађајима Великог (првог) светског рата, ради чега је масовно набављају или преузимају из руке у руку на читање.

Учешће Самарџића у Великом (Првом) свјетском рату, описаних у овој књизи, парадигма је за учешћа и припадника свих српских фамилија (брастава) у њему, која треба описати, а не препустити их тами заборава. Ова књига може и треба подстицајно да утиче, да се и друге српске личности прихвате и подухвате описивања „својих” и многих других српских братстава (фамилија) у бременитим догађајима из Великог (Првог) свјетског рата.