ПОЧЕТНА Recezija Knjige VIII САБОР СЕДМИ САБОР САМАРЏИЋИ У ВЕЛИКОМ РАТУ
ПОЧЕТНА
ПОЧЕТНА ПРИСТУПНИЦА ПРОШЛОСТ КРИВОШИЈА ПОЧЕЦИ САБОРОВАЊА ПЛАН АКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА КАРАКТЕРИСТИКЕ САМАРЏИЋА РОДОСЛОВ VIII САБОР VII САБОР ГАЛЕРИЈА

ПРОШЛОСТ КРИВОШИЈА - ПОНОС ПОТОМАКА



Из прошлости Кривошија навешћемо само неке најзначајније чињенице.

1. Кривошије је имало Кнежевину преко 300 година, у време Млетачке републике, затим у време Аустроугарске, све до Другог Кривошијског устанка 1882.год.

2. Чувени Кривошијски устанак, из 1869.год, подигнут је против Аустроугарске која је хтела да наметне обавезу Кривошијанима да плаћају порез и служе војску. Кривошијани су тешко поразили аустроугарску војску, изгинуло је преко 5000 њихових војника и били су принуђени да потпишу Кнежласки мир и прихвате обавезу да плате ратну одштету и да Кривошијани немају обавезу да служе војску и плаћају порез. Тако је Кнежевина наставила да живи све до 1882.год када је Аустроугарска поново наметнула Кривошијанима наведене обавезе, а Кривошијани су подигли тада Други Кривошијански устанак који је угушен у крви. Тако је престала да постоји Кнежевина Кривошија.

3. Кривошијска школа - животна школа.

Кривошијска школа

До Другог Кривошијског устанка Кривошијани су, као добри ратници бранили Кнежевину од Турака, а после тога и од Аустроугарске. После Другог Кривошијског устанка показали су велику луцидност и успевали да надмудре аустријске власти у циљу побољшања животних услова, као изузетну сналажљивост у другим деликатним животним приликама. Ово су веома ценили становници Грахова, Цуца, Бањана и Приморја, па су угледни људи из тих крајева често говорили: “Од Кривошијана треба учити. Они као да имају неку своју Кривошијску школу.” А неки су томе још додавали, “ректор” те школе, Пиљан Живков Самарџић. Као доказ мудрости и дипломатске способности Кривошијана из тог времена треба навести неколико истинитих догађаја, који најбоље говоре о постојању Кривошијске школе.


1. КАКО ЈЕ КНЕЗ ПИЉАН СМЕНИО КОМАНДИРА АУСТРОУГАРСКЕ ГРАНИЧНЕ ПОСТАЈЕ У ДРАГАЉУ?

2. КАКВО ЈЕ МАРКЕТИНШКО РЕШЕЊЕ ПРИЈЕ 150 ГОДИНА НАШАО ЈЕДАН КРИВОШИЈАНИН ДА БИ ОЖЕНИО СИНА?

3. КАКО СУ САМАРЏИЋИ ДОЧЕКАЛИ ДОЛАЗАК ЦАРА ФРАЊА ЈОСИПА КАДА ЈЕ ПОСЕТИО ДРАГАЉ И КРИВОШИЈЕ?

4. МАРКО ДАКОВИЋ И КРИВОШИЈСКА ШКОЛА

КАКО ЈЕ КНЕЗ ПИЉАН СМЕНИО КОМАНДИРА АУСТРОУГАРСКЕ ГРАНИЧНЕ ПОСТАЈЕ У ДРАГАЉУ?


У време аустроугарске, у сиромашне Киривошије, дошло је до побољшања животног стандарда. Нарочито после Првог устанка 1869.год, када су се отворили велики радови на изградњи путева и тврђава. Кривошијани су значајне приходе остваривали и као трговци и киријџије. Наиме, шећер, брашно, со и друге намирнице, куповали су у Рисну, а продавали у Грахову и другим местима у Црној Гори. У Грахову су куповали стоку, бели мрс, кромпир и друго и то продавали у Приморју. После Другог кривошијског устанка 1882.год, Аустрија је појачала граничну посаду и затворила границу према Црној Гори. На Драгаљу је била велика војна постаја (казерма), која је даноноћно чувала границу. Живот је постајао све тежи. Радова је било све мање, трговина је замрла, а уз то је дошла и обавеза плаћања пореза. Да би ствар била још тежа, командир војне постаје на Драгаљу, тзв филанце, био је изузетно строг. И тако је добро организовао чување границе да ни кријумчари нису могли да пренесу робу или прећерају стоку.

Тада је Пиљан Живков Самарџић показао колико је мудар и умешан. На једном скупу у Хану Којовића, присутнима Пиљан рече: „Платите ми двије дневнице да сменим командира постаје.“ „Хоћемо четири“, повикаше присутни, а Пиљан им рече: „Овај ће бити смењен, али Вам не могу гарантовати да ће доћи бољи од њега.“ Сутрадан Пиљан пође за Котор, код градоначелника, тзв. „провидура“ и замоли пријем. Посрећи му се и сретне провидура и Пиљан га замоли да мало поразговарају о приликама у Драгаљу и Кривошијама. Провидор га позва да разговор обаве у кафани уз кафу и ракију. Када су сели, провидор рече Пиљану: „Дошао си сигурно да се жалиш на нашу власт. Вјероватно имате неке проблеме.“

На то му Пиљан одговори: „Не, народ Кривошија нема ни жалбе ни замјерке на Вашу управу и власт. А зашто би кад не живи никада боље него данас, а све то захваљујући Вашој власти и пресветлом цару.“

„ Зашто толико хвалиш ову нашу власт и цара?“, упита провидур.

„ Па ево“, рече Пиљан, „посебно смо Вам захвални зато што сте за командира постаје (филанце) у Драгаљу поставили изузетног човека. Он је права сиротињска мајка. Није много утврдио границу према Црној Гори и не гледа да ли ће неки сиромах пренети преко границе коју врећу брашна, шећера, кафе или прећерати буљук стоке и тако зарадити неку пару. Знамо ми“, настави Пиљан, „да је све то и Ваша заслуга.“

Провидуру се не допадоше ове Пиљанове речи и убрзо завршише разговор. А провидур тада испрати Пиљана као пријатеља и одмах одлучи да смени командира граничне постаје у Драгаљу.

На повратку из Котора, Пиљан крене уз брдо Рисанско према Драгаљу. Негде у сред брда сретне командира који је ишао према Котору. Када се сретоше, командир рече Пиљану: „Пиљо, ово си ме ти опанкао код провидура па ме ево смени са места командира постаје у Драгаљу.Све је ово твоје масло.“

„ Није, Богом ти се кунем“, рече Пиљан. „ Ни једне ружне речи о теби нисам рекао провидуру, само сам те похвалио“, и пожеле му срећан пут.


КАКВО ЈЕ МАРКЕТИНШКО РЕШЕЊЕ ПРИЈЕ 150 ГОДИНА НАШАО ЈЕДАН КРИВОШИЈАНИН ДА БИ ОЖЕНИО СИНА?


Некада давно, прије 150 година, како би се то модерно рекло, један Кривошијанин је маркетиншки решио породични проблем.

Имао је сина за женидбу, али за њега нико није знао ни да је жив. Није могао ни да зна јер је његов син још као дечак свакога дана од јутра до вечери у брдима Кривошија чувао козе и нигде није одлазио, ни у најбрже вароши Грахове и Рисан, и све тако годинама док није стасао за женидбу. Отац је знао да без обзира што му је син кршан, леп и окретан момак, тешко може наћи за њега девојку. За незнанца неће нико дати своју кћер или сестру. Тада је једне вечери, позвао сина и рекао му: “Ноћас пођи у Грахово и у касне сате ускочи у торина серлара Паја Ковачевића, и ухвати најбољег овна и носи се са њим по торини док те не чују и не ухвате.” Син је одбијао, говорећи да ће га убити кад га ухвате. Отац му је рекао, можда ћеш добити батине, али те убити неће, а ово што треба да урадиш изузетно је значајно за твоју будућност. И како “у млађега поговора нема”, син је урадио све што му је отац рекао. Отишао је у Грахово, ускочио у торино сердара Паја, ухватио овна, а онда су њега ухватили чобани. Чобани су почели да га туку, али срећом по њега, убрзо је дошао сердар Пајо и наредио чобанима да то не чине. Рекао им је да овај момак без неке невоље не би покушао овако нешто да уради. Све што га је сердар Пајо питао, он му је искрено одговорио  и како му је отац наредио да уради то што је урадио. Сердар му је рекао да тако нешто више никада не покуша, јер то може главом платити и пустио га да иде.

Када се вратио обавестио је оца да је све учинио онако како му је речено. Тада отац рече: “Јуначино моја, ноћас си положио испит за женидбу. До данас нико за тебе није знао, а од данас о теби ће се у свакој кући причати, не само у Кривошијанима и Грахову, већ и осталим околним местима.” Тако је и било. Сви који су чули, питали су, ко је тај момак, одакле је, какав је…јер већина га није знала, али су многи рекли да је то силна момчина када је успео да ускочи у најбоље чувану торину у Грахову. После тога почео је да одлази на пазаре у Грахово, Рисан и друга места. И где год би дошао питали су јели то тај што је хтео да похара стоку сердара Паја. И већина је констатовала кад би га видела да је он заиста храбар и кршан момак. А како је био и лијеп, многе ђевојке где год би дошао почеле су да се загледају у њега. Убрзо је нашао ђевојку и оженио се, захваљујући очевом маркетиншком потезу.


КАКО СУ САМАРЏИЋИ ДОЧЕКАЛИ ДОЛАЗАК ЦАРА ФРАЊА ЈОСИПА КАДА ЈЕ ПОСЕТИО ДРАГАЉ И КРИВОШИЈЕ?


Цар Аустроугарске, Фрањо Јосип, доста тешко је поднео пораз у Првом кривошијском устанку и није се мирио са тим да Кривошије и даље остане Кнежевина. Кнежевине која не признаје аустроугарску владавину. Зато није жалио ни труда ни новца да изгради путеве и тврђаве на територији Кривошија како би коначно покорио Кривошијане. Познато је да је нешто пре Другог кривошијског устанка рекао „више сам злата у последњих 10 година потрошио на Кривошијске тврђаве него на све грађевине у Бечу“.

Интимно се дивио храбрости и јунаштву тих горштака, па је после Другог кривошијског устанка одлучио да посјети Кривошије и упозна тај крај и његово становништво. У Драгаљу су га Кривошијски кнежеви дочекали достојанствено али уздржано. Кад је дошао испред цркве поп Тривко Самарџић му је пружио православни крст и цар је хтео да крст узме левом руком. Поп Тривко му је рекао „наш крст се узима у десну руку“. Цар је послушао попа и узео крст десном руком и пољубио.


МАРКО ДАКОВИЋ И КРИВОШИЈСКА ШКОЛА


Марко Даковић, познати београдски адвокат, рођен је у Грахову. Био је успешан политичар и државник, а за потпредседника југословенске краљеве владе изабран је 1941.год. Када је 1909.год завршио право дошао је у Грахово да обавијести оца и родбину да је завршио високу школу - Правни факултет. Отац му је честитао, а онда додао: “Марко требао би ако желиш да будеш успешан у животу, да завршиш још једну школу.” “ Коју оче?”-упита Марко. “Кривошијску школу”-одговори отац. “ То је права животна школа која ће ти помоћида се снађеш у животу и у најтежим приликама.”



Београд 04.07.2014.           
 Милан Самарџић, ср.

Београд, Страхињића Бана 18